Budi svoja

5 najčešćih zabluda o silovanju

 

 

Na važnost problema ukazuju podaci brojnih istraživanja širom sveta koji govore da između 25% i 30% žena tokom života doživi seksualno nasilje. To što je većina slučajeva neprepoznata i neprijavljena, ne znači da se nasilje ne dešava.

Prema istraživanju sprovedenom između 1998. i 2003. godine u kojem je učestovovalo 3825 učenica i učenika srednjih škola iz 24 gradova u Srbiji – svaka osma devojka je prijavila da je doživela neki oblik seksualnog nasilja (silovanje, pokušaj silovanja, incest, ucena, zloupotreba moći).

Zablude ili mitovi o silovanju su pogrešna, netačna verovanja u vezi sa silovanjem koja su vrlo rasprostranjena među ljudima svih uzrasta i nivoa obrazovanja, kako muškarcima tako i ženama. Ova netačna verovanja su upravo jedan od glavnih razloga zašto je silovanje i dalje svojevrsna tabu tema, zašto se žene često plaše da ga prijave, zašto toliko malo silovatelja na kraju biva osuđeno. Mitovi o silovanju direktno  otežavaju i usporavaju borbu protiv seksualnog nasilja. Oni imaju za svrhu da relativizuju odgovornost i krivicu silovatelja, odnosno da je podele između silovatelja i žrtve ili čak u potpunosti pripišu žrtvi. Mitovi o silovanju sprečavaju solidarnost svih nas sa žrtvama nasilja.

 

Sledi naš izbor od 5 najčešćih zabluda o silovanju, kao i činjenice koje ih osporavaju:

ZABLUDA 1: SILOVANJE JE POSLEDICA NEKONTROLISANOG SEKSUALNOG NAGONA KOJI IMA SILOVATELJ. 

ČINJENICE: Silovanje NIJE čin strasti i neizdržive seksualne želje. Silovanje je čin NASILJA, a ne seksualni čin. Silovanje je izraz želje da se žena povredi i ponizi, koristeći seks kao oružje. Silovateljev cilj je da ponizi ženu i da joj potpuno oduzme ličnu moć. To je dokazivanje moći i kontrole, a ne seksualnosti.

Većina silovatelja ima seksualnu partnerku ili pristup partnerkama za seks uz pristanak. Takođe, u 70% slučajeva seksualno nasilje je planirano što govori u prilog tome da se ne radi ni o kakvoj nekontrolisanoj seksualnoj želji.

Zabluda da je silovanje posledica nekontrolisanog seksualnog nagona uglavnom se zasniva na ideji da su muškarci po prirodi slabi u kontroli svojih seksualnih nagona (svakako slabiji od žena). To je NEISTINA. Predrasuda da je muškarcima potrebniji seks više nego ženama je vrlo raširena, ali i neistinita, a muškarci i žene su u jednakoj meri sposobni da kontrolišu svoje seksualne impulse.

 

ZABLUDA 2: „ISPROVOCIRALA GA JE - SAMA JE TRAŽILA TO ŠTO JE DOBILA” zato što se ponašala zavodljivo, izgledala „provokativno“, zato što je bila nepažljiva, pijana, drogirana, itd. Samo takve, „loše“ devojke/žene, budu silovane.

ČINJENICE: Nijedna osoba ne traži da bude zlostavljana, povređena ili ponižena. Ovakav način razmišljanja optužuje žrtvu za ono što joj se dogodilo, umesto nasilnika koji je počinio zločin. Osobe svih starosnih doba, iz svih društvenih slojeva, različitog izgleda i ponašanja bivaju mete seksualnog zlostavljanja. Nijedna od njih nije “izazvala” svoje napadače da počine zločin.

 

Istraživanja stavova učenica i učenika srednjih škola u našoj zemlji pokazuju da 51 % devojaka i 58% mladića veruje da je „žena koja se izazovno oblači sama kriva ako postane meta napada".

 

Među žrtvama nasilja, upravo se na žrtve silovanja gleda sa najvećom dozom sumnje i neverice. Jedan od razloga zašto nekad i žene dele ovakav stav, jeste taj što žele da veruju da su bezbedne i da žive u bezbednom svetu, i da njima ne može da se desi da budu silovane, za razliku od tih, drugih žena, koje ne paze, zavlače muškarce, oblače se provokativno...

Često se misli da neke žene tajno uživaju u tome da budu silovane. NIJEDNA žena/dete/muškarac ne uživaju u tome da budu žrtva silovanja. Jedini način na koji žrtva doživljava silovanje je kao nasilje, kao ogromnu emotivnu traumu i kao potencijalno životno ugrožavajuće iskustvo.

  

 NIJEDNA OSOBA NA SVETU NE ŽELI DA BUDE SILOVANA.

ODGOVORNOST I KRIVICA SU UVEK I JEDINO NASILNIKOVI.

 

ZABLUDA 3: KADA BI ŽENE PRESTALE DA PIJU, NE BI BILE LAKE METE SEKSUALNIH ZLOSTAVLJAČA. 

ČINJENICA: Alkohol je oružje koje neki silovatelji upotrebljavaju da bi kontrolisali svoje žrtve i da bi ih učinili nemoćnim. Kao deo svog plana, silovatelj će ohrabrivati žrtvu da pije, ili će identifikovati osobu koja je već pijana. Alkohol nije uzrok silovanja, to je samo jedno od mnogih oružja koje silovatelji koriste. Silovanje bi se desilo i da nije bilo konzumiranja alkohola.

 

ZABLUDA 4: AKO SE ŽRTVA NIJE FIZIČKI SUPROTSTAVILA ILI BORILA SA NAPADAČEM, TO NIJE BILO SILOVANJE.

ČINJENICA: Nepostojanje vidljivih povreda i tragova borbe često se doživljava kao nedostatak vidljive odbrane i samim time pristanak. U skoro 90% slučajeva silovanja uključena je pretnja po život žene ili njoj bliske osobe, a u 50% slučajeva uključena je pretnja oružjem. Pretnje i prisutnost straha često blokiraju žrtvu.

Žrtve se često ne suprotstavljaju nasilniku iz više razloga: pre svega se mogu plašiti da će dodatno razljutiti napadača što bi moglo rezultirati težim povredama ili smrću, dakle smatraju da je to bolji mehanizam preživljavanja. Osim toga, mogu biti svesne da nemaju dovoljno snage niti veštine da se odbrane. Takođe, jedna od čestih reakcija u ovakvim situacijama jeste šok i svojevrsna paralisanost u kojoj žrtve ne mogu niti da se pomaknu niti da  pozovu u pomoć. To ne znači da su dale pristanak počinitelju. U zakonima nekih država silovanje je definisano upravo kao “nepostojanje pristanka”, odnosno nije neophodno da se žrtva fizički suprotstavila nasilniku da bi se to smatralo silovanjem. Šta god da je osoba uradila u tom trenutku, uradila je najbolje moguće, jer je to bio način da preživi.

SVAKA OSOBA KOJA JE DOŽIVELA SILOVANJE URADILA JE

NAJBOLJE ŠTO JE MOGLA I ZNALA KAKO BI PREŽIVELA.

 

ZABLUDA 5: ŽENE ČESTO LAŽNO OPTUŽUJU MUŠKARCE ZA SILOVANJE.

ČINJENICA: Naprotiv, upravo suprotno je istina. Prema podacima FBI-a, broj lažnih prijava za silovanje i seksualno zlostavljanje nije veći od broja drugih lažno prijavljenih krivičnih djela (krađa, provala, pokušaja ubojstva) i iznosi oko 2%. Žene retko prijavljuju silovanje zato što se između ostalog plaše da im niko neće verovati.

 

 

 

 

Reference:

Priručnik za žene koje su preživele seksualno nasilje http://www.womenngo.org.rs/sajt/sajt/izdanja/autonomni_zenski_centar/silovanje_prirucnik_za_zene/za%20zenu.htm

Mitovi i predrasude o seksualnom nasilju:

http://zenskasoba.hr/podrucja-rada/seksualno-nasilje/mitovi-i-predrasude-o-seksualnom-nasilju/

http://www.d.umn.edu/cla/faculty/jhamlin/3925/myths.html

 

Istraživanja:

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/786804/Pora%C5%BEavaju&

http://www.parlament.org.rs/res/Nacionalna_strategija_za_mlade.pdf

 

 

Share