Budi svoja

Samopouzdana komunikacija

 


 

 


 

Nekoliko saveta za samopouzdanu komunikaciju:

Nekada nam može biti teško da iskažemo pred drugima svoj stav ili mišljenje. Istraživanja pokazuju da se devojčice teže odlučuju na javna izlaganja, da se ređe javljaju i kraće govore. Evo nekoliko saveta kako da sa samopouzdanjem nastupiš tako da dopreš do drugih:

1. Nauči da ne dozvoliš da te prekidaju - reci: "Dozvoli da završim" i nastavi sa izlaganjem.

2. Nemoj da se izvinjavaš za ono što želiš da kažeš - izreci svoje mišljenje umesto da ga formulišeš u upitnoj formi, uz ograđivanje (npr. "nisam sigurna da li sam u pravu...", "valjda", "nekako"...). 

3. Gledaj druge u oči i govori jasnim glasom, dovoljno glasno da svi mogu da te čuju.

4. Budi uporna i podigni ruku dok te ne prozovu! Zapamti: iako nije uvek lako reći svoje mišljenje, to je ipak jako važno.

5. Postavi pred sebe nove izazove - kada se previše plašimo kritike ili neuspeha, igramo "na sigurno" i onemogućavamo sebe da doživimo osećaj narastajućeg samopouzdanja koji prati savladavanje prepreka. Možda si trenutno spremna da napraviš samo mali korak, ali i on je važan jer daje samopouzdanje za izlazak iz "zone udobnosti".

6. Čak iako kažeš šta imaš na najfiniji mogući način, uvek se može naći neko ko će misliti da si nametljiva. Veruj svom glasu i okruži se osobama koji ga podržavaju!

 


 

Rešavanje konflikata

 

Kako se osećaš kada treba da tražiš neku uslugu, da izraziš neko neslaganje u stavovima ili se obratiš osobi koja te je nečim povredila? Ovo su sve situacije koje zahtevaju da se zauzmemo za sebe. Na primer, možemo biti nezadovoljne odnosom sa bliskom drugaricom, jer doživljavamo da nam naređuje ili nas ignoriše. Razmišljanje o tome kako će druga strana da reaguje može nas u toj meri paralisati da prećutimo, povučemo se i na kraju ne preduzmemo ništa. Ili nas u nekim situacijama nagomilano nezadovoljstvo može preplaviti i onda odreagujemo preterano, istutnjamo se, a posle nastupi kajanje zbog reči koje su izgovorene. Šta smo odlučile zavisi od toga koliko smo procenile da nam je važan odnos sa tom osobom ili sa druge strane, koliko su nam važne sopstvene potrebe. 

Devojčice su uglavnom tako vaspitavane da budu "dobre devojčice", što znači da su naučene da izbegavaju konflikte i da ih doživljavaju kao nešto loše. Većina će se povući, na taj način štedeći drugu osobu i čuvajući odnos sa drugom osobom nedirnut. Ipak, to ima svoju cenu. Na ovaj način nećemo naučiti da se u raznim drugim životnim situacijama (npr. kasnije na poslu) izborimo za sebe.

Strahovi koji nas sprečavaju da budemo otvorene: strah od svađe, besa, burnih emocija; strah da ćemo povrediti drugu osobu; strah da ćemo se osramotiti; strah da ćemo se suviše izložiti i da će drugi to iskoristiti; strah da drugu stranu prosto nije briga za nas; strah da se ništa neće promeniti.

Konflikti nisu uvek loši. Oni otvaraju prostor za promene. Važno je samo da naučimo kako da se ponašamo u njima - kako da se izrazimo, kako da se dogovaramo i pregovaramo.

Zauzimanje za sebe i borba za svoje ciljeve su ono što nazivamo ASERTIVNOST. To je veština kao i svaka druga, što znači da može da se uvežba. Da bismo ovo naučile, moramo da vežbamo da izgovaramo ono što osećamo, šta nam je potrebno. 

Čak i ako druga strana odbija da nas čuje, izražavanje onoga što osećamo i mislimo je vredno samo po sebi! 

 

Između ostalog, to kako se odnosimo prema drugima i kako rešavamo konflikte, zavisi od toga koja je naša osnovna životna pozicija. Postoje 4 osnovna načina kako doživljavamo sebe i druge:

 

Preduslov za samopouzdanu komunikaciju jeste stav „ja sam ok, ti si ok“, odnosno prihvatanje da smo i mi i druga osoba u suštini ok, da smo jednako važni i da imamo ista prava.

Samopouzdano ponašanje se razlikuje od pasivnog i agresivnog. Svako od njih ima neki svoj smisao i korisnost u određenim situacijama, ali, generalno, najbolje je biti samopouzdana i na adekvatan, nenapadajući način izneti svoje potrebe. Ovako povećavamo sebi šanse da nas drugi čuju i uvaže. Radimo na tome da ostvarimo svoj cilj i istovremeno čuvamo i dobar odnos sa drugom stranom.

Na koji način se samopouzdana (asertivna) komunikacija razlikuje od pasivne (povlačenja) ili agresivne (napadanja):

 

       JA PORUKE

JA-PORUKE su jedan od načina da samopouzdano komuniciramo, da bez napadanja iznesemo svoja osećanja i potrebe. Kao što im ime govori, one počinju sa "Ja...", jer kada rečenicu počinjemo sa „Ti...“, ona se uglavnom pretvara u optužbe i svađe, što smanjuje šanse da nas druga strana čuje i uvaži našu potrebu.

 Ja-poruke su:

  • ›  Komunikacija bez optuživanja
  • ›  Preuzimanje odgovornosti za svoja osećanja
  • ›  Konstruktivno rešavanje konflikata

 4 KORAKA DO JA-PORUKE = OSEĆANJE + PONAŠANJE + POSLEDICA + ZAHTEV

 

Ja se osećam... (reci kako se osećaš) +

kada ti... (opiši konkretno ponašanje druge osobe) +

zato što... (opiši svoje potrebe) +

i želela bih da... (opiši šta može da ispravi situaciju i zadovolji tvoje potrebe)

 

 

Razmisli kako bi formulisala Ja-poruku za sledeće situacije: Dečko kojem se dugo sviđaš uporno pokušava da te nagovori da izađete, a ti to ne želiš; Profesor se sprema da ti zaključi ocenu manju nego što misliš da zaslužuješ; Drug odugovlači da ti vrati dvd koji je pozajmio od tebe; Drugarica je odjednom prestala da se vraća sa tobom kući.

 

 

 

 

 

 

Share